DoDiRi_Od_StAkLa

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći i umoran sam od traženja rešenja, koje je uvek na dohvat naših kratkih ruku. I prolazi vreme, ruke nam jačaju, ali ne rastu. A da zakoračiš? Ne, ne smeš prva, a ja ne mogu biti ispred tebe. Da krenemo skupa? Ko bi se toga setio? Ne kradi mi međuvreme, ako već ne osećaš svoje. Postaću hladan i promeniću se, ali kad-tad ću eksplodirati. Ko će da skuplja parčiće? Ti? Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog. Ne kradi mi međuvreme. Ono nije naše. Ono je moje. I nije između nas. Ono je između mene i mene. Ne kradi mi međuvreme, bojim se - upašćeš u njega. Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. Postaćeš međuvreme i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene. 

 Nikola Vranjković