DoDiRi_Od_StAkLa

Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći i umoran sam od traženja rešenja, koje je uvek na dohvat naših kratkih ruku. I prolazi vreme, ruke nam jačaju, ali ne rastu. A da zakoračiš? Ne, ne smeš prva, a ja ne mogu biti ispred tebe. Da krenemo skupa? Ko bi se toga setio? Ne kradi mi međuvreme, ako već ne osećaš svoje. Postaću hladan i promeniću se, ali kad-tad ću eksplodirati. Ko će da skuplja parčiće? Ti? Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog. Ne kradi mi međuvreme. Ono nije naše. Ono je moje. I nije između nas. Ono je između mene i mene. Ne kradi mi međuvreme, bojim se - upašćeš u njega. Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. Postaćeš međuvreme i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene. 

 Nikola Vranjković 

Ljubav pričeka čovjeka pokraj puta. - Povedi me sa sobom - reče mu. - Tvoja je odjeća tako pohabana - reče joj čovjek. - Odjenut ću te u najljepšu odjeću - nastavi ljubav. - Povedi me sa sobom. - Moj je dom malen - opravda se čovjek. U njemu ne bi bilo mjesta i za tebe. - Udomit ću te u najljepše prostore - ustraja ljubav. - Povedi me sa sobom. - Tvoj je govor tako običan - primijeti čovjek. - Progovorit ćeš najljepšim jezikom svijeta - reče ljubav. - Povedi me sa sobom. - Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? - upita čovjek.              - Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga što ćeš sa mnom učiniti - reče ljubav. 

                                                                                        Stjepan Lice